Internet
Šta je internet i iz čega se sastoji? Šta su
dobavljači interneta i kako se vrši povezivanje? Šta je Web? Šta je elektronska
pošta?...
Internet je Wan mreža koja povezuje mnoštvo manjih privatnih i
javnih mreža i koja omogućava međusobnu povezanost svim povezanim uređajima.
•
Struktura Interneta je hijerarhijska:
podaci
– hostovi su
povezani u mrežu njihovih lokalnih internet dobavljača (ISP - internet service provider),
– Provajderi su povezani u regionalne mreže, a
– Regionalne
mreže su povezane u nacionalne i internacionalne mreže.
zahtev
Browser 
Provajder informacije
2
•
Transmission Control Protocol/Internet
Protocol
•
Transmission Control Protocol – kontrola prenosa,
cepanje fajlova na manje delove i dodeljivanje svakom od njih posebnog
zaglavlja.
•
Internet Protokol – koristi IP adrese računara
i pravi svoje zaglavlje na TCP
paketu.
3
•
Najveće mreže povezane su izrazito brzim vezama koje se
nazivaju kičma interneta (internet
backbone)
•
Paketi informacija od hosta do hosta putuju preko niza
rutera, pri čemu se putanja automatski određuje i hostovi nemaju kontrolu nad
njom (koristi se komutiranje paketa)
•
Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan, ima
svoju javnu i unikatnu IP adresu.
•
NIC (Network
Information Center) – servis Interneta koji
određuje, dodeljuje i administrira IP brojeve.
•
Svaki računar uključen u Internet mrežu može da se adresira na dva
načina:
– navođnjem broja – numerička
(IP) adresa
– navođenjem tekstualne adrese
– simbolička adresa
• Uvodi se sistem imena domena
(domain name system - DNS)
•
Imenu svakog domena pridružuje se IP adresa odgovarajućeg
hosta
registrovanog za taj domen
5
•
IP Adresa se sastoji od 4 (8-bitna)
broja između kojih se pišu tačke
– 10010011010110110001011011001001
– binarno
– 147.91.22.201
•
IP adresa se uparuje
sa simboličkim imenom, jednostavnijim za
pamćenje, pa je tako
– www.microsoft.com = 207.46.192.254
•
Domen – se
sastoji od nekoliko delova razdvojenih tačkama i organizovani su hijerarhijski
– (rs, edu, com, org, gov,...) - grupa
mreža pod jedinstvenom administrativnom
kontrolom
– (bg, ac,
pmf,...) - Poddomen – organizaciona
celina nekog domena (ustanova, organizacija)
•
Simboličko
ime računara
– gimnazijasd.edu.rs
– pmf.uns.ac.rs
– pmf.ni.ac.rs
– matf.bg.ac.rs
– alumni.matf.bg.ac.rs
6
• www.matf.bg.ac.rs
– rs – nalazi se u Srbiji
– ac.rs – deo je akademske mreže
– bg.ac.rs –u Beogradu je
– matf.bg.ac.rs –na Matematičkom
fakultetu
– www.matf.bg.ac.rs –u pitanju je centralni veb-server
• Upravljanje domenima u
Srbiji (.rs i .срб) vrši
Regionalni nacionalni internet domen Srbije
(http://www.rnids.rs)
• Domen se
može registrovati (najčešće zakupiti na određeni vremenski period) preko
dobavljača interneta.
•
IP adrese se dele na
– javne i
– privatne.
•
Svaki računar u našoj mreži mora da ima unikatnu adresu
iz opsega privatnih adrese. Ti opsezi su sledeći:
– Opseg klase
A: Dodeljuju se vladinim agencijama i veoma velikim organizacijama, kao što je
IBM.
– Opseg klase B: Dodeljuju se velikim organizacijama
– Opseg klase
C: ostali
|
Opsezi privatnih adresa |
Početak
opsega |
Kraj
opsega |
Ukupno
adresa |
|
|
|
|
|
|
Opseg klase A |
10.0.0.0 |
10.255.255.255 |
16 777 216 |
|
|
|
|
|
|
Opseg klase B |
172.16.0.0 |
172.31.255.255 |
1 048 576 |
|
|
|
|
|
|
Opseg klase C |
192.168.0.0 |
192.168.255.255 |
65 536 |
|
|
|
|
|
9
•
Da bi računari mogli da se povežu na internet, obično
se koriste usluge komapnija koje nazivamo dobavljači interneta (internet
provajderi)
•
Lokalna petlja (local loop tj. Last mile)– deo između
host- računara i prvog rutera na provajderu
– Dial-up pristup Internetu
– Stalna veza
• DSL
– SDSL – internet u firmi
– ADSL – za firme i kućne
korisnike
• Kablovski
• Mobilni
•
Brzina protoka (Mbps-mega bita po sekundi)
– 1Mbps brzina kojom video zapis od oko 700MB može da
se preuzme za
oko 90min
– 2Mbps/256Kbps do
100Mbps/4Mbps (download/upload)
10
• Dial-up (koristi frekvence između nekoliko 100-tina i nekoliko 1000 Hz)
– Dial-up
modem – konvertuje analogni u digitalni signal i obruto
– Klasična parica fiksne telefonske mreže
– Poziva se
tel. broj provajdera iz računarskog programa
– 56Kbps
DSL – digitalna pretplatna linija
•
Istovremeni prenos glasovnog signala i digitalnih
podataka preko parica fiksne telefonske mreže
– Stalna veza (nekada se za to koristila ISDN
tehnologija ali je potisnuta)
– Frekvencijski
oseg zavisi od dužine kabla tj. signal slabi (do 4km od tel.centrale)
– frekvencijski raspon se deli
na pojaseve
• Jedna za glas
• Ostali (oko 250) za kontrolu
prenosa
– ADSL – asimetrični DSL – veća brzina downloada
• 5/1 Mbps – 100/2 Mbps
– SDSL – simetrični DSL- iste brzine u oba smera
•
Optičko-kablovske mreže
– Kombinovani
prenos podataka kroz optička vlakna i koaksijalne kablove (TV i radio
signal i digitalni podaci):
• Ruter (u
centrali provajdera) ~ čvorišta (za zgradu ili više
zgrada) - optičkim kablom
• Čvorišta ~ korisnici – koaksijalnim
kablovima
– Frekvencijski
opseg se deli na pojaseve (dolazni i odlazni saobraćaj)
– Brzina prenosa zavisi od aktivnosti priključenih
korisnika
– 100Mbps/nekoliko Mbps
• Generacije mobilne
telefonije
1.
gen. – analogni prenos glasa
2.
gen. – digitalni prenos glasa i manje kol. podataka
(SMS)
•
GPRS (General Packet Radio Service) – 100KBps
3.
gen. – digitalni prenos glasa i velike kol. podataka
•
HSPA (High Speed Packet Access) – do 7Mbps/6Mbps
– protok
zavisi od trenutne opterećenosti mreže.
•
HSPA+ (Evolved HSPA) – protok veći od 100Mb/s
Kako
povezati računar na internet?
•
Izaberemo DSL ili kablovski internet
– Zakupiti prostor od internet provajdera
– Dobijete modem (DSL ili kablovski)
•
Postavimo razdelnik koji
deli :
– koaksijani kabl na drve grane: za TV i kablovski
modem.
– telefonski kabl na dve grane: za telefon i DSL modem.
•
UTP kabl - od medema do računara ili rutera.
– Ponekad je modem istovremeno i svič ili ruter.
•
Nakon povezivanja ponekad se softverski dodatno
podešavaju parametri pristupa.
•
Internet je mreža koja omogućava rad distribuiranim aplikacijama
koje korisnici upotrebaljavaju.
– Veb (world widw web -WWW ) – HTTP protokol
– Elektronska
pošta (e-mail) – SMTP i POP3 protokol
– Prenos
datoteka između računara (file transfer) – FTP protokol
– Prijavljivanje
na udaljene računare (remote login) - Telnet
– Slanje
instant poruka (instant messaging)
– Internet
Phone – telefoniranje preko interneta.
– Radio i TV
prenos – slušanje radio stanica i gledanje TV programa
– Internet
mape
– Elektronsko
bankarstvo
•
Najstariji servis interneta
•
E-mail acount - nalog za elektronsku poštu
– Elektronska adresa
– Poštansko sanduče
•
Obezbeđuju ih kompanije, univerziteti i internet dobavljači ili
•
Webmail - besplatna usluga elektronske pošte preko veba
(Yahoo! Mail, Google Mail, Microsoft Outlook)
•
Adresa:
– Korisničko ime @ domen servera npr. pera@server.rs
•
SMTP – šalje poruku na
odredišnu adresu
•
POP – prihvata poruku i
smešta u fasciklu primaoca (poštansko sanduče)
•
Delovi poruke
– Adresa primaoca (To:)
– Adresa primaoca kopije pisma (Carbon Copy, CC:)
– Skrivene adrese primalaca kopije pisma (Blind Carbon
Copy, BBC:)
– Adresa pošiljaoca (From:)
– Predmet pisma (Subject:)
– Telo pisma (message body)
– Prilozi pisama (attachments ) – nekoliko megabajta
•
Organizacija poruka u fascikle
– Inbox - primljene
– Sent - poslate
•
Web – distribuirana aplikacija i
osnovni servis interneta
•
Web je
sistem međusobno povezanih dokumenata (veb-stranica) koje sadrže tekst, slike,
video-zapise i drugi multimedijalni sadržaj.
•
Link - veze sa drugim
prezentacijama (neki delovi stranice - tekst ili slika)
•
HTML (Hypertext Markup Language) –
jezik za obeležavanje veb stranica
•
CSS (Cascading Style Sheets) –
jezik za opis vizuelne prezentacijesadržaja.
•
Web-sajt – skup stranica povezanog
sadržaja.
•
Stranice se čuvaju na Wb-serverima i na zahtev klijenta prenose se na
klijentske računare
•
Browser – program za pregledanje
sadržaja WEB-a
•
URI (uniform Resorce identifier)
- Adresa Web sajta:
•
http://www.gimnazijasd.edu.rs/wp-content/uploads/2013/11/Информатор-о-раду.pdf
•
http:/ - ime protokola
– www – oznaka za vrstu
komponente servera,
– gimnazijasd.edu.rs – domen
ili IP adresa servera,
– putanja do resursa i ime
19
•
Pregledač veba (Web Browser) je program koji korisniku
omogućava preghledanje veb stranica i multimedijalnih sadržaja vezanih za njih.
Npr:
– Microsoft Internet Explorer
– Mozzila Firefox
– Google Chrome
– Safari
– Opera
•
Osnovni delovi pregledača:
– polje za unos adrese
(address bar),
– polje za pretraživanje
(search bar)
– Tabovi – prikaz više strana
odjednom u posebnim karticama (Ctrl+T)
– Home page – početna stranica
– Istorija pregledanih
stranica
– Snimanje veb- stranica
• Complete – da bi se snimili
i slike i drugi uključeni objekti
•
Web search
engine predstavlja internet servis , kome je svrha traženje informacija na vebu, i to obično zadavanjem
ključnih reči a ređe i izborom iz ponuđenih stavki. Rezultat pretrage se
najčešće prikazuje kao spisak veb-sajtova koji sadrže traženu informaciju.
– Google (www.google.com)
– Yahoo (www.yahoo.com)
– Msn (www.msn.com)
•
Pauk (spider, crawler) –
komponenta koja s vremena na vreme
preuzima
stranice i skladišti ih.
– Tekst sa
stranica se indeksira tj. kreiraju se baze podataka sa terminima i stranicama koje su za
taj termin povezane.
– Rangiranje
stranica – (Google-ov algoritam Page Rank) – npr. po broju ulaznih veza do tog
sajta.
– SEO (Search Engine Optimization)
– tehnike za optimizaciju sajtova
•
Napredno pretraživanje:
– Precizirati pretragu
unošenjem većeg broja termina
– Navodnici – reč isključivo u
tom obliku
– Znak – ispred – samo
stranicu bez te reči
– Znak ~ ispred reči – stranice sa sinonimima
– Znak * - menja bilo koju reč
u frazi
– Site: - sužava pretragu na
navedeni sajt.
– Search tools – ostali
kriterijumi pretrege
Forumi,
blogovi, društvene mreže
•
Forum – veb sajt koji korisnicima omogućava diskusiju
na teme određene pravilima foruma
– Nit – neko
započinjenit na određenu temu postavljanjem prve poruke, a dalja diskusija na
tu temu teče osdgovaranjem na te niti
•
Blog – lični dnevnici u kojima korisnici objavljuju
svoja razmišljanja o nekoj temi i dele ih sa javnošću.
•
Društvene mreže (facebook, twitter, google+, linkedin) –
omogućavaju korisnicima povezivanje i ostvarivanje kontakata sa nalozima
drugih.
– Statusi (objave) – kratke
poruke, slike, video, linkovi
– Lajkovi – označavanje
statusa koji nam se dopadaju
– Profil – lični podaci,
fotografije, omiljene knjige,...
– Podešavanje nivoa
vidljivosti
•
Wikipedia (www.wikipedia.org)
•
Korisnici dobrovoljno popunjavaju njen sadržaj i svako
može da kreira nove članke ili da ispravlja i popunjava postojeće.
•
Nakon objavljivanja i svake izmene članke pregledaju i
ispravljaju dobrovoljci, pa ako sadrže materijalne greške one se brzo uklanjaju
ili ispravljaju
•
Hoax – izmišljeni članci
– http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:List_of_hoaxes_on_Wikipedia
Geografski informaconi sistemi i internet mape
•
Sistemi koji sadrže geografske informacije
– Google maps
– Google earth
– Bing maps
– planPlus
– Mape B92
•
Zumiranje, pretraživanje, pregledanje fotografija uz
lokacije, traženje najkraćeg puta...
•
GPS (global position system) – određivanje trenutne
pozicije i snalaženje na putevima
•
Prodaja robe i usluga
– B2C (business to customer)
– B2B (business to business)
– C2B (customer to customer)
•
Plaćanje
– Kreditnom karticom
– Pouzećem
– Uplatnicom
•
Prijem robe
– Poštom
– Kurirskom službom
•
Kompanije
– Amazon (www.amazon.com)
– Ebay (www.ebay.com)
– PayPal (www.paypal.com) posrednik u prenosu
novca pri el. Kupovini
•
Fišing – napad u
kojem se neki sajt lažno predstavlja
i traži od vas da unesete lične podatke
•
Https- veća bezbednost!!!
•
Korišćenje udaljenih računara (Telnet, SSH)
– telnet, PuTTY, OpenSSH i sl.
programi
•
Prenos datoteka (FTP)
– ftp, scp,GNU
FTP, Windows Commander i sl. programi kao i veb pregledač i koji omogućavaju
preuzimanje datoteka sa ftp servera)
•
Skladištenje podataka – čuvanje u „oblaku“
– Dropbox, GoogleDrive,
UbuntuOne, MicrosoftSkyDrive
•
Diskusione grupe – distribuirani internet sistem za diskusije
– Sci.math,
alt.binaries.boneless
•
Ćaskanje – uspostavljanje kontakte i razgovaranje na
razne teme uživo u sobama za ćaskanje (chat room).
•
VoIP – glasovna i video komunikacija (telefoniranje i video-konferencije)
– Skzpe, GoogleTalk, Viber,
WhatsEpp
• Netiquette
– Predstavljanje je pristojno
– Spamovi zabranjeni
– Pristojan rečnik u forumima i ne bežanje od teme
– poštovanje
pravopisa (česte pojave su sve napisano velikim slovima i skraćenice B4, 4U, OMG)
•
60-ih - ARPANET
•
70-ih -
Univerziteti priključeni
– program za elektronsku poštu i chat
– Telnet i FTP
– Ethernet
– TCP/IP koncept
•
80-ih –
Poslovna primena
– mreže:
BITNET, MILNET, CSNET, NSFNET, UUNET i USENET
– prvi virusi
– oko 100 000 računara na Internetu.
90-ih
– CERN uvodi WWW
Formiran je
InterNIC (Internet Network Information Center) radi administriranja usluga na
Web-u.
Upotreba PC-a
i telefonskih linija elektronsko poslovanje
nove
tehnologije i protokoli
podrška
mobilnim korisnicima
2000-ih - IPv4 adresni prostor je iscrpljen (uvodi se IPv6)
video,
telefonija i HDTV (High Definition TV) preko Interneta.
ISDN i DSL
linije dostupne prosečnim korisnicima.
29
