Планирање локалне акције – осмишљавање поруке и одабир канала комуникације ГВ 36

 

 

Радионица: ПЛАНИРАЊЕ ЛОКАЛНЕ АКЦИЈЕ- осмишљавање поруке и одабир канала комуникације

 

 

ЦИЉ:

Циљ ове радионице је да се ученици ближе упознају са појмом и значајем комуницирања са јавношћу као и карактеристикама добре поруке.

 

ЗАДАЦИ:

-          Избор циљне групе и њој одговарајућег канала комуникације

-          Осмишљавање поруке која се упућује изабраној циљној групи да би се пробудио њен интерес за решавање проблема.

 

Mатеријал за рад:

-           Карактеристике добре поруке (Прилог бр. 1)

-           Постери, лифлети - примери добро дефинисаних порука (Прилог бр. 2)

_________________________________________________________________________

 

ОПИС АКТИВНОСТИ

 

 

Први кoрак 

(Трајање: 10 минута)

 

Наставник/ца каже ученицима да ће се на овом часу бавити осмишљавањем поруке и одабиром канала комуникације. Потом позива ученике да се присете које су то све заинтересоване групе издвојили у свом окружењу на прошлом часу, и каже им да је са сваком од њих потребно стално комуницирати како би их на адкеватан начин укључили у њихову акцију.

Такође је веома важно водити рачуна на који начин комуницирамо са сваком од ових група, односно како се осмишљава порука  и како се бира начин за обраћање заинтересованим групама тј. јавности.

При креирању поруке, веома је важно да порука буде прилагођена групи којој се упућује, њеним навикама, ставовима, као и језику који група разуме. Треба имати на уму да порука треба да буде кратка и јасна, као и да привлачи пажњу, буди интерес и мотивише на акцију. Наставник/ца подели и укратко преприча ученицима Прилог бр. 1.

Такође, порука треба да буде прилагођена и начину обраћања, т.ј. каналу комуникације (нпр. ако хоћемо да објаснимо суграђанима како ће изгледати одређена акција, боље је у ту сврху организовати састанке или трибине него то објашњавати постером). Овде је важно да наставник/ца појасни да канали комуникације нису ништа друго него средства или начини којим се обраћамо јавности (састанци, писма, леци, постери, саоштења за јавност, ТВ, радио емисије, састанци са општинарима, родитељима или локалним удружањима грађана итд.).

 

Напомена:

Било би корисно показати ученицима примере добро дефинисаних порука на постерима/лифлетима које настаник/ца сам припреми или позивајући се на Прилог бр.2.

 

Други корак

(Трајање: 20 минута)

 

У овом кораку ученици се враћају у своје мале групе са задатком да изаберу једну заинтересовану групу из свог окружења, да се подсете шта су навели да је њен интерес за решавање проблема који је група изабрала и да на основу тога прецизирају шта би требало да буде допринос те групе за планирану акцију.

Потом, ученици треба да одреде начин, т.ј. средство комуникације којим ће се обратити тој циљној групи (постер, летак, спот, итд.) и да дефинишу најбољу поруку/е којом јој се обраћају.

Пошто нема довољно времена за рад, од ученика се очекује да вежбу заврше са делимично формулисаном поруком и скицом или описом средстава комуникације. Наставник/ца наглашава да ће самостално, у оквиру сваке групе, наставити да раде на даљем развијању ових скица, као и на развијању нових порука и одабиру начина комуникације и за остале заинтересоване групе. 

 

Напомена:

Наставник/ца стално подсећа ученике да је потребно да порука буде прилагођена циљној групи и средству које су одабрали. Такође их подсећа да порука треба да буде кратка и јасна, као и да привлачи пажњу, буди интерес и мотивише на акцију.

 

Трећи корак

(Трајање: 15 минута)

 

У овом кораку следи  представљање резултата рада група. Наставник/ца заједно са разредом кроз групну дискусију сугерише могуће промене. У дискусији, наставник/ца се води следећим: колико порука одговара циљној групи (да ли је она разуме), да ли је порука кратка и јасна, мотивишућа и интересантна циљној групи, како је изабрано средство комуникације и колико порука одговара средству. Овде треба пазити да ученици једни другима не упућују критике које се односе на естетику, односно на само креативно решење постера/ лифлета, већ на горе наведене критеријуме.

 

Прилог бр. 1

 

КАРАКТЕРИСТИКЕ И ФОРМУЛИСАЊЕ ДОБРЕ ПОРУКЕ

 

 

Наједноставније речено, порука је информација коју пошиљалац жели да саопшти примаоцу. Она може бити писана или изговорена, у форми обавештења, знака, симбола или слогана.

Основне карактеристике добре поруке јесу да она буде кратка и јасна, треба избегавати стране речи, жаргон, симболе који могу бити тумачени двосмислено. Порука треба да је прилагођена примаоцу тј. циљној групи којој се обраћамо (да одговара њиховом узрасту, образовању, навикама, ставовима, потребама) али и каналу комуникације (од врсте канала зависи колико информација може бити послато, нпр. не можемо на налепницу да ставимо садржај трибине коју организујемо), и средствима којима располажемо.

Добро формулисана порука треба да привуче пажњу, побуди заинетересованост и мотивише на акцију.

Постоји маркетиншко правило које каже да порука која је упућена путем постера, билборда, разних огласних табли и плаката који су постављени на јавним местима треба да привуче пажњу, побуди заинетересованост и мотивише на акцију у року четири до шест секунди (колико је потребно да док пролазимо поред тог материјала застанемо, прочитамо га и “све схватимо”)

Ово време се код летака продужава јер наш прималац поруке може да узме летак и прочита га касније, тако да на летак можемо ставити и више текста и додатних објашњења. Ипак, један летак у просеку може да дође до једне до три особе, а постер види неколико пута више људи. Код коришћења других медија, на пример телевизије и радија, нашу поруку види/чује више људи али је цена већа а контрола да ли се обраћамо жељеној групи је мања.

Све су ово фактори на које се мора обратити пажња приликом слања наше поруке.

 

 

 

 

Историјски развој интенета и структура, адресе и протоколи Сервиси Интернета WWW,веб прегледач час (59 i 60)

 Историјски развој интенета и структура, адресе и протоколи Сервиси Интернета WWW,веб прегледач 

На овом часу ћемо говорити о:

·         услугама које нам интернет пружа;

·         разликама између основних интернет сервиса;

·         поступцима и правилима за безбедно понашање и представљање на мрежи.

Захваљујући интернету, данас можемо лако да комуницирамо са особама које живе чак на другом крају света, да учимо на начин како то и сада радимо, путем онлајн наставе, да купујемо, наручујемо и плаћамо доставу хране и другу робу и услуге, да се забављамо гледајући видео садржаје, играјући игре или слушајући музику. Оно због чега интернет свакодневно користимо управо и јесу бројне услуге и могућности које нам пружа. Све њих једним именом називамо интернет сервиси. Интернет сервиси нам чине доступним велику количину информација у различитом облику - текстови, слике, звучни и видео записи као и различите услужне програме. Интернет сервиси се могу класификовати на различите начине.

Ако као критеријум поделе узмемо намену, могу се поделити у три основне групе:

·         интернет сервиси за комуникацију (комуникациони сервиси);

·         интернет сервиси за пренос података;

·         веб (World Wide Web - WWW).

Интернет сервиси за комуникацију

Сви сервиси који нам пружају могућност да размењујемо информације, било са појединцима или са групама корисника, припадају овој групи сервиса. У зависности од тога да ли се та комуникација одвија у реалном времену (истовремено) или не, ову групу сервиса можемо да поделимо на сервисе за синхрону и сервисе за асинхрону комуникацију. Комуникациони сервиси за асинхрону комуникацију су они сервиси код којих учесници у комуникацији могу да шаљу поруке у временским тренуцима када то њима одговара, независно једни од других. Особе које учествују у комуникацији не морају да буду присутне на мрежи у исто време, односно да користе свој ИКТ уређај за комуникацију истовремено. Примери оваквих сервиса су електронска пошта и дискусионе групе.

Електронска пошта

Електронска пошта, имејл (e-mail) или само мејл, најстарији је и један од најчешће коришћених интернет сервиса. Користи се за слање писаних електронских порука којима се могу прикључити датотеке различитог типа у виду прилога. Порука се може послати једној особи или групи корисника.

Предности коришћења електронске поште су вишеструке:

·         сервис је бесплатан;

·         електронска пошта стиже за неколико секунди;

·         једна порука се може истовремено послати на више адреса;

·         све примљене и послате поруке могу се прегледати на једном месту, лако претражити и филтрирати према различитим критеријумима (имену или адреси пошиљаоца, теми или датуму).

Да би неко могао да користи сервис електронске поште, мора да има своју адресу електронске поште или e-mail адресу.

Адреса електронске поште се састоји од:

·         корисничког имена - имена које сваки корисник креира за себе под условом да је доступно, односно, да није већ креирано од стране неког другог корисника код истог провајдера;

·         знака @ (изговара се “ет”);

·         имена провајдера - сервиса који пружа услугу коришћења електронске поште.

Пример једне e-mail адресе је: dalibor_todorovic@outlook.com

Адресу електронске поште можеш да креираш код свог провајдера (добављача интернет услуга) и она ће садржати, након знака @, име тог провајдера. Међутим, данас је најчешћи случај да људи за слање и примање мејлова користе веб-мејл сервисе великих компанија, најчешће Microsoft-а или Google-а. Приступ електронској пошти из прегледача веба са било ког уређаја који је повезан на интернет омогућава Веб-мејл сервис.

Како да направиш свој Microsoft налог, корак по корак, можеш да сазнаш на адреси https://support.microsoft.com/sr-latn-me/help/4026324/microsoft-account-how-to-create а како да отвориш свој Google налог, на адреси https://support.google.com/accounts/answer/27441?hl=sr .

У прегледачу веба треба отворити одређени веб-сајт који нуди услугу коришћења веб-мејла, а затим, уношењем креираног корисничког имена и лозинке приступити услузи електронске поште. Постоје и посебни програми (апликације) за услуге електронске поште, који се могу инсталирати на рачунару или телефону. Неки од њих су Microsoft Outlook, Outlook Express, Mozilla Thunderbird итд.

Без обзира на то да ли користимо веб-мејл сервис или неку од постојећих апликација за рад са електронском поштом, основне функције које су нам на располагању су:

·         креирање новог мејла

·         слање мејла

·         преузимање пристиглих мејлова

·         читање примљених мејлова

·         одговарање на примљени мејл

·         прослеђивање примљеног мејла на друге мејл адресе

·         брисање мејла

·         креирање адресара.

Сваког дана корисници на интернету размене велики број мејлова. У само једној секунди се широм света размени више од два и по милиона мејлова.

Ради лакше манипулације пристиглим и послатим мејловима, у свим овим сервисима и апликацијама постоје следећи фолдери у којима се мејлови разврставају:

·         Примљење (Inbox) - фолдер у коме се смештају пристигле поруке електронске поште;

·         Послате (Sent) - фолдер у коме се смештају послате поруке електронске поште;

·         Недовршене (Drafts) - фолдер у коме се смештају поруке чије је креирање започето али још увек нису послате;

·         Отпад (Deleted/Trash) - фолдер у коме се смештају обрисане поруке електронске поште;

·         Непожељне (Spam) - фолдер у коме се смештају све поруке које стижу преко електронских система за комуникацију а које су нежељене или непримерене. Због велике популарности и једноставног слања електронске поште, дешава се свакодневно да се електронска пошта злоупотребљава и да корисници добијају нежељену пошту. Те поруке обично садрже рекламе, вирусе, поруке са циљем навођења корисника на превару када се у њима, обично, тражи да кликну на неки линк како би добили наследство које им је оставио неки рођак и слично. Системи за електронску пошту имају могућност препознавања оваквих спам порука и аутоматски их сврставају у овај фолдер Непожељне (Spam или Junk Email).

Корисник може по жељи креирати и сопствене додатне фолдере у које ће тематски разврставати своје мејлове.

Поља која је потребно попунити приликом креирања нове поруке електронске поште и њихова значења су следећа:

·         Приликом креирања мејла у поље Коме (To:) уписује се мејл адреса примаоца поруке. Уколико желимо да исту поруку (чији је садржај од значаја за више прималаца) пошаљемо истовремено на више адреса, онда је потребно да у ово поље упишемо мејл адресе свих прималаца поруке.

·         За додавање адреса прималаца поруке могу постојати два додатна поља: Копија (Cc:) и Скривена копија (Bcc:). Када је потребно да остали учесници у комуникацији буду упознати са поруком, односно комуникацијом, а сама порука се не односи директно на њих, онда се мејл адресе тих прималаца порука наводе у поље Копија (Cc:). Уколико неко од приомалаца не жели да његова мејл адреса буде свима видљива, или ми не желимо да буду видљиви остали учесници у комуникацији којима је послата иста порука, онда ћемо мејл адресе тих прималаца навести у пољу Скривена копија (Bcc:), које омогућава да се један мејл пошаље на више адреса, а да прималац поруке не може да види коме је све тај мејл послат.

·         У поље Наслов уписује се назив поруке - тема на коју се порука односи.

·         На примљену поруку може да се одговори пошиљаоцу избором опције Одговори (Reply).

·         Уколико је потребно са одговором упознати све учеснике у комуникацији којима је порука послата, онда је потребно изабрати опцију Одговори свима (Reply all).

·         За прослеђивање примљене поруке на друге мејл адресе користи се опција Проследи (Forward).

Мејлинг листе и Дискусионе групе

Захваљујући брзој и једноставној комуникацији, Интернет је омогућио да се људи истих занимања, хобија и разних других интересовања међусобно повежу и комуницирају са циљем размене мишљења, искуства и идеја. Један од сервиса које интернет нуди за размену порука на одређену тему су мејлинг листе и дискусионе групе. Мејлинг листе (mailing list) се користе за аутоматско слање мејлова истовремено на више адреса. Користи се за слање порука особама које су се пријавиле за примање обавештења на одређеној веб-страни (преплатиле на обавештења) тако што су унеле своју мејл адресу у одговарајуће поље. Обично, након пријаве на мејлинг листу, корисник добија мејл у коме треба потврдити да се заиста он пријавио за добијање обавештења, а не да је неко други то урадио злоупотребивши његову мејл адресу. Корисник у било ком тренутку може да се одјави са ове мејлинг листе уколико не жели више да прима обавештења преко ње тако што ће одабрати опцију Unsubscribe from this list која се налази у мејлу са обавештењем.

Дискусионе групе и форуми су места на интернету где се корисници окупљају и дискутују на одређену тему. Теме на које се води дискусија су различите - од музике, културе, спорта, политике, па до уско стручних тема из области појединих професија. Оне могу бити од користи особама које желе да се упознају са искуствима других корисника везаним за употребу неког производа, неке технологије, могу помоћи у доношењу одлуке о куповини неког уређаја, избора дестинације за путовање, решавања неког рачунарског проблема и слично. На сваком форуму постоји једна особа која је модератор форума и чији је задатак да прати активности осталих корисника форума и упозорава их ако прекрше правила понашања на форуму и општа правила лепог понашања на интернету. Многи форуми се могу пратити анонимно, али, да би се отварале нове теме или дискутовало на већ постојеће теме, захтева се регистрација корисника на форум. Поруке на форумима се могу груписати по темама, по категоријама или хронолошки. Дискусионе групе су сличне форумима и углавном се креирају за мањи број корисника који јавно размењују ставове о некој теми, а поруке које се шаљу видљиве су само члановима те дискусионе групе. Пример дискусионих група су Гугл групе којима се могу придружити корисници Гугл налога и отварати нове теме за дискусију у оквиру одређене дискусионе групе или могу креирати нове дискусионе групе.

Групу комуникационих сервиса за синхрону комуникацију карактерише то да се комуникација одвија синхроно - у реалном времену, што подразумева да су сви учесници у комуникацији истовремено присутни на мрежи и учествују у комуникацији. Најчешћи сервиси из ове групе су интерактивни разговори (чет) за размену текстуалних порука, размена инстант порука (текстуалних, сликовних или гласовних), интернет телефонија и видео конференције.

Интерактивни разговори на интернету (Internet Relay Chat - IRC) или интернет ћаскање - чет (chat), омогућава великом броју људи да размењују текстуалне поруке у реалном времену. Постоје различити сервиси за чет, који омогућују како индивидуални чет између две особе, тако и групни чет који је често организовани по тзв. собама за чет.

Инстант размена порука омогућава брзу размену како текстуалних тако и мултимедијалних порука у реалном времену између појадинаца или групе људи преко низа данас веома популарних апликација WhatsApp, Viber, Messinger.

Интернет телефонија (Voice over IP - VoIP) је сервис који омогућава гласовну комуникацију путем интернета. Практично, то је телефонска услуга, али не путем класичних телефонских телекомуникационих линија већ путем интернета.

Видео-конференције - омогућавају да велики број људи комуницира у реалном времену, при чему та комуникација укључује и глас и видео па се учесници могу у реалном времену гледати и разговарати. Постоје различите апликације за коришћење овог сервиса, а најпопуларније су Skype, Zoom, Cisco Webex, Google Hangouts, Google Meet, Microsoft Teams и многе друге. Како ове апликације омогућују и дељење екрана и дистрибуцију фајлова, веома су погодне за организацију састранака, вебинара као и онлајн предавања.

Сервиси за пренос података

<<<<<<< Updated upstream Сервис који омогућава пренос датотека између умрежених рачунара назива се FTP (File Transfer Protocol). Протокол за пренос датотека је најчешће коришћен протокол за пренос података између два рачунара на мрежи. FTP користи TCP/IP за мрежну комуникацију, што омогућава да буде поуздан и сесијски оријентисан. FTP веза се успоставља на захтев клијентског рачунара према серверском рачунару. Клијентски рачунар мора да поседује програм који имплементира FTP протокол (тзв. FTP клијент), а серверски рачунар мора да поседује програм који очекује и прихвата захтеве за повезивањем и такође разуме команде протокола FTP (тзв. FTP сервер или FTP демон). ======= Сервис који омогућава пренос датотека између умрежених рачунара назива се FTP (File Transfer Protocol). Протокол за пренос датотека је најчешће коришћен протокол за пренос података између два рачунара на мрежи. FTP користи TCP/IP за мрежну комуникацију. FTP веза се успоставља на захтев клијентског рачунара према серверском рачунару. Клијентски рачунар мора да поседује програм који имплементира FTP протокол (тзв. FTP клијент), а серверски рачунар мора да поседује програм који прихвата конекције на стандардном FTP порту и такође разуме команде протокола FTP (тзв. FTP сервер или FTP демон). >>>>>>> Stashed changes Када се веза успостави, клијентски програм шаље корисничке команде серверском програму, који их обавља и шаље одговор. Тај одговор може бити порука да је команда успешно обављена, датотека која је захтевана или порука о грешци.

Веб (World Wide Web - WWW)

Веб (World Wide Web - WWW) је најпознатији интернет сервис који нам омогућује претраживање и прегледање садржаја на интернету и многи корисници интернета погрешно изједначавају интернет са овим сервисом. WWW и интернет нису синоними већ је WWW само један од сервиса које нам интерент пружа. Веб је настао почетком 90-тих година прошлог века. Његов изумитељ је Сер Тим Бернерс-Ли (Ser Tim Berners-Lee), енглески инжењер и информатички научник. Крајем 1980-их, током свог рада у лабораторији CERN у Женеви у Швајцарској, Тим Бернерс-Ли је комбиновањем различитих техника усавршио оно што данас зовемо World Wide Web, систем који омогућава линковање, прегледање и сортирање свих могућих информација преко рачунара повезаних са телекомуникацијским системима. Због тога, он се данас назива оцем интернета. Он је предложио систем за управљање информацијама у марту 1989. године, и имплементирао прву успешну комуникацију између HTTP (Hypertext Transfer Protocol) клијента и сервера путем интернета средином новембра исте године.

Овај сервис представља глобални информациони простор у коме се налази велики број ресурса - датотека у облику различитих медија који су међусобно повезани хипервезама или хиперлинковима (означених речи, слика или других објеката) који представљају везу ка другим датотекама. На тај начин се међу повезаним датотекама брзо и релативно лако долази до тражених информација. У протеклих 25 година развој овог сервиса је довео до тога да данас представља глобалну мултимедијалну платформу која је објединила бројне интернет сервисе и омогућила развој великог броја веб-алата за комуникацију, креирање и дељење дигиталних садржаја, друштвено повезивање, онлајн учење и пословање без кога је немогуће више замислити функционисање савременог света. Сваки ресурс на интернету има своју јединствену URL адресу која представља јединствену локацију ресурса (Uniform Resource Locator). WWW странице практично представљају URL адресе помоћу којих се на мрежи може пронаћи жељени скуп информација презентован у мултимедијалним форматима. Веб-страница (web page) је део WWW странице која садржи информације у виду текста, слике, аудио или видео записа. Скуп међусобно повезаних веб-страница представља презентацију на мрежи, веб-презентацију или веб-сајт (web site). Већ је напоменуто да се за прегледање и претраживање веб-страница користе линкови. Текст који садржи линкове назива се хипертекст (hypertext) а уколико садржи поред текста и друге медије попут слика, аудио или видео записа говоримо о хипермедији (hypermedia). За читање оваквих веб-страница користе се веб-прегледачи (web browser) које је потребно инсталирати како би се веб-странице интерпретирале на потребан начин.

Најпознатији веб-прегледачи су

·         Microsoft Edge;

·         Microsoft Explorer;

·         Google Chorme;

·         Mozillа Firefox;

·         Operа;

·         Safari.

У претходној лекцији смо поменули да је протокол који се користи за пренос података на интернету HTTP (HyperText Transfer Protocol) и његова варијанта HTTPS (HyperText Transfer Protocol Secure), која омогућава максималну безбедност приликом приступа неком веб-сајту.